Храните се здраво

Превелики унос масти, посебно засићених, низак унос воћа и поврћа и друге лоше навике у исхрани узрок су разних обољења, најчешће кардиоваскуларних, неких врста тумора, гојазности и дијабетеса.
Доступност адекватне исхране је глобални проблем. Иако велики број људи у свијету пати од глади, гојазност је у порасту у већини земаља. Од 30 до 80 одсто одраслих у земљама европског региона има вишак килограма, а више од 20 одсто дјеце и адолесцената има прекомјерну тјелесну тежину, од чега је око трећина гојазних.
У Републици Српској готово сва истраживања потврђују – а то се посебно односи на младе – да се недовољно узимају интегралне житарице и њихови производи, воће, поврће и риба; оброци садрже превише засићених масти, соли и шећера, а недовољно намирница које су носиоци дијетних влакана и гвожђа.
Препоруке за правилну исхрану:
– Разноврсна исхрана
– Заступљеност житарица у неколико оброка дневно
– Разноврсно воће и поврће, сезонско, свјеже – неколико пута дневно (бар 400 гр дневно)
– Одржавати тјелесну масу у препорученим оквирима уз редовну, умјерену, правилно дозирану физичку активност
– Контролисати унос масти (не више од 30 одсто дневног енергетског уноса) и замијенити засићене масти незасићеним биљним уљима или маргарином
– Умјесто масних, користити посна меса и рибу
– Користити млијеко и млијечне производе који садрже мало масти и соли
– Бирати храну са малим садржајем шећера, смањити унос заслађених пића и слаткиша
– Исхрана са мало соли: укупан унос соли не би требало да буде већи од 6 грама дневно, укључујући со у хљебу и другим намирницама, посебно конзервисаним
– Ако се користи алкохол, ограничити унос на два пића дневно (не више од 10 г алкохола у сваком)
– Припремати храну на хигијенски сигуран начин: кувати у води или на пари и пећи у рерни да би се избјегла додата масноћа
– Мајчино млијеко је најбоља храна у првих шест месеци живота